Autor: Tatjana Stanišić

Koliko puta ste samo poželeli da kupite kartu i odete u neki bolji svet? Da li vam nije sinula ideja da u zamenu za tu kartu kupite knjigu? Ona će vas odvesti na putovanje koje niste mogli ni da sanjate, dočaraće vam te ljude , običaje, njihovu kulturu i uvek kad poželite možete da se vratite istim tim ljudima.
..Ona mi je najveći i jedini pravi prijatelj, nikad me nije izdala, nije mi se smejala, nije me podcenjivala…U mojoj biblioteci ih ima sa svih strana, male, velike, žute…žive neke svoje živote i čekaju na red da budu pročitane. One same grade spomenike u mojoj duši i vrednije su od samih spomenika. Oplemenile su me, naučile, inspirisale, nadanule…otvorile mi oči da zazirem od ljudi koji nisu ni jednu knjigu pročitali. Objasnile su mi da je kuća bez knjiga kao čovek bez duše.
Uvek idu sa mnom, u autobusu, na moru, planini…Svuda ih sa sobom nosim…kraj mene su i onda kad se izležavam i ćutim. I uvek nam je fino. One su kao bombone…umotane u sarene korice…a unutar njih je sva slatkoća reči. One daju čistinu, baš zato ih upoređujem i sa snegom. Za mene su sunce koje me greje a i kiša koja spira svu tugu sa lica…najslađa torta meni data…Volim taj miris knjiga…ima nešto čarobnog u njemu. Čitanje daje osećaj da je sve moguće….da si tamo i ovde. Da nisi sam i da je lako učestvovati u nepoznatom svetu.
I onda kad je zaboravim…ona me verno čeka da joj se vratim, da je uzmeme u svoje ruke. Ne kritikuje, ne zamera, ne ljuti se…Mogu ponovo da oživim njene junake, da se sakrijem ili pak izgubim u njenim slovima.
Sjajan prijatelj i drug…Knjiga je bogatstvo, knjiga je moć…knjiga je prijatelj za dan i noć i moj pravi melem za misli.