Gde ti je srce tu ti je dom, a moje srce je baš ovde u ovoj zemlji gde sviću najlepše zore, jutarnjom rosom umivene, gde se čuju prvi petli, gde se duva maslačak, gazi bos po barama, trči za leptirima, jure svici, uživa u vetru koji silazi sa najlepših planina.
Moje srce kuca za Srbijom, za svim njenim pašnjacima, livadama, šumama, za mirisom bora. Ovo je zemlja u kojoj je kamen često jastuk i ni malo nije tvrd, gde se penje na najviše vrhove, sa vidikovca upija zenicama oka sva lepota predela, gde se diše punim plućima, gde se vrišti iz sve snage sa vrha planina i na taj način se oteruju zle sile.
Ovo je zemlja gde se još uvek grli drvo da bi se očistila aura, gde se ostavlja stopa trag, bosim stopalima na zemlji. Ovo je zemlja čija blaga ne bih menjala ni za šta na svetu, ovo je zemlja koja me tužnu i razočaranu privije u skute svoje, ovo je zemlja u kojoj je sve voljeno moje.
