Moju zemlju, moje srce bira,
Tu muzika najlepše mi svira,
Svaka nota u srce me dira,
Nigde nema takvog mira…
Gde god odem moje sve je,
Svaki kamen mojim jezikom se smeje,
Osmehom mi dušu greje,
Radost koja srce greje.
Imam jedan kutak mali,
Mnogo smo se radovali,
Kad smo za Resavu saznali,
Dušu i srce joj dali.
U Resavski kraj odlazim često,
Lek za dušu, čarobno mesto,
Moje Srbije predivan deo,
istorija i priroda.
Sve vas zovem tamo, budite deo mog roda
Biljke Resavskog kraja nadaleko čuvene,
Melem za moju porodicu i mene,
Zdravo bilje koje ne da da zdravlje uvene,
Skupljam sve, cvet, list, korenje…
Priroda MELEM za opuštanje,
BIO RAJ za odmaranje,
Zato dajem na znanje,
Ovo srpsko zdanje…
Manasija tu je,
Blagošću pomiluje,
Molitvom smiruje,
Lepotom ushićuje.
Despotovac, grad Stefana,
Čuven od davnih vremena,
Srbija sa koleno na kolena,
Znamenita, veličanstvena!
Resavska pećina, čudo i dar prirode ,
Divim joj se kad god odem,
Krasnopisu unutar zidina,
Koji samo moja zemlja ima.
A za vrele dane BUK vodopad ,
Svežina, lepota i dobar hlad,
Voda huče, ptica pev, najbolja hrana miriše,
Srbija moja kroz vodopade diše, a srce joj pesme piše.
Moje srce Srbiju bira,
Melem za svaku tugu,
BIO RAJ i oazu mira
Jer ja nemam zemlju drugu!
