Volim zemlju koja je tako ljupka i šarmantna, šarena i sva u malim nitima tkanja sitnih njiva različite boje i lepote.Volim zemlju koja je tako brežuljkasta i pitoma,koja odiše jednom umerenošću i lepom prirodom koju bi svako poželeo. Volim i svako polje, livadu, šumu i sve planine, vrleti i svaku štraftu na svakom drumu i sve, sve drugo tu oko mene. Zemlju otvorenog srca,
voljnu, raskošnu zemlju, svi oni koji je nisu voleli,neće razumeti iako zemlja ima mnogo sjaja. Srce mog srca-moju zemlju.Ali, moja zemlja čuva jednu veliku tajnu. I blagoslov.To je skriveno u našoj tradiciji i našim žrtvama koje smo dali kroz istoriju, u kosovskom zavetu krvi koju smo položili za veru.Ta velika tajna je zapisana u našim manastirima u molitvi, u ručnim radovima, na slikama i u narodnoj muzici. To je tajna koju ne razumeju novi narodi i stranci iz zemalja bez istorije. Narodi koji imaju zemlju ali nemaju istoriju. To je ono što nas drži kroz vekove istorije, što nas vodi i kroz tamu i kroz svetlost, to je ona duboka i trajna vera, to je naše rodoljublje, to je moja zemlja Srbija koju u srcu nosim,kojom se ponosim i kojoj pripadam.