Autor: Tatjana Stanišić

Moj dom je tamo gde sam ja,
Srbija je moj dom, zemlja moja.
Najlepse su pesme o njoj opevane,
samo tako milo sunce grane.
Moj dom je tamo gde se najlepse jede i spava,
kad smo zdravi i kad nas boli glava,
jedino se ovde zivi od danas do sutra,
u Srbiju svicu najlepsa jutra.
Moj dom je tamo gde je nosnja opanak i sajkaca na glavi,
to je srpski simbol pravi,
ovde se igraju svi od reda,
kad Srbin veselje pravi tu su i baba i deda.
Moj dom je tamo gde se obicajima obiluje,
svakog ispratimo i docekamo kako dolikuje.
Ne bih dala Srbiju i svu lepotu sto ona ima,
prelepa je uvek ona, bilo da je leto ili zima.