Moju zemlju srce bira, nek u njoj svako uživa.
Od lepote koja zemlju našu krasi, oj Vojvodino najlepša si.
Sva ta žitna polja, klasje što se žuti kao sunce i kukuruzi visoki zeleni kao borove šume guste.
Dunavom plove čamci i brodići, igraju se k’o u pesmi, pa na izgled oni liče kao note na lestvici.
Tamburaša i muzike to nam nikad dosta nije i Dunava i ravnice u svakom se srcu krije.